Definicija oštećenja vida

Tekst uredio: Gradimir N. Kragić.
Zadnja izmena: ponedeljak, 25. decembar 2023.
Izvor podataka: više dokumenata.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) oštećenja vida su slepoća i slabovidost i grupišu se u 5 kategorija. Definiciju u ovom obliku koriste organizacije slepih u Bosni i Hercegovini. Ovo je definicija Svetske zdravstvene organizacije stim što je oni koriste u obrnutom obliku, prva kategorija je peta, a peta je prva. U tom obliku je takođe koriste i organizacije slepih u Srbiji.

1. Slepoća

Kategorija: Lice sa potpunim gubitkom osećaja svetlosti ili sa osećajem svetlosti bez ili sa projekcijom svetlosti. (amaurosis).
Kategorija: Lice koje na boljem oku bez korekcije ili sa korekcijom ima ostatak vida od 1/60 (0,02) do osećaja svetlosti. To je ostatak vida na boljem oku uz najbolju moguću korekciju do 0,02. (Brojenje prstiju na udaljenosti od 1 metra) ili manje.
Kategorija: Lice koje na boljem oku bez korekcije ili sa korekcijom ima ostatak vida od 3/60 (0,05) do 1/60 (0,02)

2. Slabovidost

Kategorija: Lice koje na boljem oku bez korekcije ili sa korekcijom ima ostatak vida od 6/60 (0,1) do 3/60 (0,05).
Kategorija: Lice koje na boljem oku bez ili sa korekcijom ima ostatak vida od 6/18 (0,3) do 6/60 (0,1).

Napomene:

Slepim se smatra i lice koje na boljem oku ima suženo vidno polje oko fiksacijske tačke na 5 stepeni ili manje, bez obzira na ostatak oštrine vida.

Slepoćom u smislu potrebe edukacije na Brajevom pismu smatra se nesposobnost čitanja slova ili znakova veličine Jaeger 8 na blizinu.

Slabovidim se smatra i lice koje na boljem oku ima suženo vidno polje oko fiksacijske tačke na 20 stepeni ili manje, bez obzira na ostatak oštrine vida.

Pored navedenog trebalo bi uvek imati na umu da i pored toga što prema navedenoj kategorizaciji dve osobe imaju isti ostatak vida one ne moraju biti u stanju da podjednako dobro koriste preostali vid. Drugim rečima, neke osobe , s većim stepenom slabovidosti mogu naučiti da uspešnije koriste svoj vid nego neko drugi kod koga je oštećenje vida manje.

3. Neke karakteristike oštećenja vida

Oko je organ vida i spada u grupu tzv. parnih organa. Smešteno je u očnoj duplji i po svom razvoju i funkciji pripada mozgu, tačnije njegov je produžetak. Oko je složen organ čije su mnogobrojne funkcije pod uticajem autonomnog nervnog sistema što znači da na njih nemožemo da utičemo svojom voljom. Očni mišići su sa druge strane,uglavnom pod uticajem ljudske svesti, što znači da možemo pokretati očnu jabučicu našom voljom ,što nam omogućava da usmerimo pogled gde mi to želimo.
Putem vida mi upoznajemo i lakše razumemo naše okruženje što nam ujedno pomaže da u potpunosti iskusimo život. Kroz vid mi dobijamo informacije o obliku, bojama, udaljenosti, kretanju i dubini predmeta koje posmatramo. Kada gledamo oko nas, oči neprekidno primaju svetlost, što predstavlja osnovu za vidni proces. Ljudsko oko prima oko 90% informacija iz spoljašnjeg sveta i predstavlja najosetljiviji organ u ljudskom telu.
Kada govorimo o oštećenju vida mi prije svega određujemo krug osoba koje mogu biti članovi neke organizacije slepih i slabovidih. Neke osobe koje imaju oštećenje vida a nisu članovi neke organizacije zahtevaju tiflološku ili posebnu pedagošku brigu, kao i brigu ostalih članova stručnih timova.
Da bi se bolje shvatila kategorizacija osoba sa oštećenjem vida mora se obratiti pažnja na podatke koji se odnose na dve značajne vizuelne funkcije:
1. Podatak o vrednosti oštrine vida na boljem oku sa korekcijom;
2. Podatak o širini vidnog polja;
Oštećenje vida može se javiti u bilo kom životnom dobu. U odnosu na uzrok i vreme nastanka najčešće govorimo o dve kategorije i to: kongenitalnom odnosno, oštećenju vida koje postoji od rođenja i onom koji nastaje kasnije tokom života.
Kongenitalna oštećenja mogu biti nasledna, (kongenitalna genetska) ili uzrokovana nekim patološkim činiocima u periodu intrauterinog razvoja (kongenitalna negenetska).
Stečena oštećenja vida mogu biti posledica bolesti, dugotrajnog uzimanja lekova ili povreda.
Što se tiče kongenitalnih genetskih uzroka oštećenja vida ona su najčešće posledica promena na hromozomima i genima kao i metaboličkih poremećaja. Neretko se ispoljavaju u vidu koloboma. Kolobom oka je izraz koji se koristi kada tokom embrionalnog razvoja dođe do greške tokom formiranja oka odnosno kada na rođenju nedostaje jedan deo oka ili dođe do poremećaja u razvoju cele očne jabučice. Najčešće na oku nedostaje neki njegov deo: kapak, šarenica, (iris), očno sočivo ili je u pitanju očni živac. Kada je zahvaćeno cela očna jabučica govorimo o mikroftalmusu ili anoftalmusu. Kod mikroftalmusa očna jabučica postoji ali je nerazvijena i mnogo manja nego što bi trebalo da bude dok kod anoftalmusa oko uopšte nije formirano odnosno ne postoji.
Pored toga, do oštećenja vida dolazi i kada dođe do funkcionalnih promena na različitim delovima oka, kao što je dislocirano sočivo, degenerativne promene na retini. Oštećenje vida se takođe može javiti i kada postoe promene na mozgu jer su naše oči poput kamera dok je centralni nervni sistem sličan računaru koji upravlja i kordiniše nekim funkcijama oka, ali i interpretira (tj. "procesira") ono što dobija kao sliku (vizuelni stimulans). Ponekad su posledice oštećenja SNS-a blage i svode se na lošu vizuelnu percepciju ali mogu biti i ozbiljne kao što je kortikalno vizuelno oštećenje koje može dovesti do slepila i pored toga što je oko potpuno zdravo.
Oštrina vida je osnovni parametar preko kojeg se određuje da li je narušena i u kojoj meri sposobnost oka da jasno vidi .To je prvo funkcionalno ispitivanje koje prethodi svakom drugom pregledu oka. Ono može da ukaže na potrebu nošenja naočara ili na postojanje nekog oboljenja oka. Određivanje oštrine vida obično se izvodi pomoću optotipa koji sadrže različite simbole.
Tablice za merenje oštrine vida su Testovi koji mere vidnu oštrinu sadrže standardizovane simbole tj. optotipe koje treba pročitati sa određene udaljenosti pri čemu su ta slova ili simboli u svakom polju sve manji i manji. Svaki red ima određeni broj simbola sa detaljima koji se normalno vide sa određene udaljenosti pod uglom od jedne minute. Ispitivanje se prekida u momentu kada osoba nije u stanju da tačno pročita odnosno o opiše šta vidi. Ukoliko je oštrina vida očuvana mogu se raspoznati i najsitnija slova ili simboli . Ova aktivnost pored dobrog vida uključuje i sposobnost prepoznavanja optotipa, inteligenciju, obrazovanje, motivaciju itd.
Postoji više vrsta ovih tablica i to su:
1. Snellen tablica- je Prvi ovakav test koji je kreirao holandski oftalmolog Herman Snellen 1862. godine na principu minimalnog vidnog ugla od jedne minute. U praksi se najčešće koristi ovaj tip testova. Oni mogu biti sastavljeni od slova, brojeva ili sličica za decu. Udaljenost optotipa od ispitanika je 6m jer oko vrši akomodaciju samo na udaljenosti do 6m. Ako se neki predmet jasno vidi na toj udaljenosti, on će se jasno videti i na većoj udaljenosti. Od pacijenta se traži da imenuje pokazani broj/slovo sa određenog rastojanja što zahteva određeni uzrast, pismenost i komunikaciju. Mane Snellen testa su što sadrži različiti broj slova u svakoj liniji, različito rastojanje između linija, kao i različito rastojanje između slova. Prednosti Snellen tablice je lako razumevanje, jednostavna i brza provera vida, lako prenosiva i jeftina.
2. Bailey-Lovie (LogMAR) tablice- one rešavaju Nedostatak klasičnih Snellen tablica kod kojih je uočena nepravilna promena veličine slova susednih redova. osmišljene su 1976. godine. Zadatak pacijenta je, kao i kod Snellen tablica, da pročita zadata slova sa određenog rastojanja. Bailey-Lovie-jevi optotipi su dizajnirani tako da se u istom redu nalaze slova iste veličine, pri čemu je njihova širina ista kao i visina, a razmak između slova odgovara širini samog slova. Uvek je u jednoj liniji isti broj slova. Koristi se logarotamska notacija. Zbog svih ovih prednosti brzo je postala prihvaćena. Prihvaćena je od međunarodnog zdravstva i oftalmološke organizacije kao zlatni standard. Jedina mana joj je veličina.
3. Landoltov prsten-je Fiziološki najispravniji. On predstavlja krug ucrtan unutar kvadrata od 5 minuta, debljine kružne linije 1 minut. Na jednom mestu tog kruga postoji prekid dužine 1 minute, tako da se formira otvor oblika kvadrata dimenzije 1’ x 1’. Odnos veličine testa prema veličini unutrašnjeg kruga i prema debljini kružne linije i dimenzije otvora je kao 5:3:1. Jedino se pomoću Landoltovog prstena ispituje pravi minimum separabile. Zadatak pacijenta je da pokaže u kom pravcu se nalazi otvor na prikazanom prstenu. Veličina otvora i testa u celini, podešena je tako da bi osoba sa normalnom oštrinom vida trebalo precizno da vidi sa određene udaljenosti.
4. Pflügerove kuke- predstavljaju štampano slovo E okrenuto na razne strane. Test je konstruisan po istim principima kao i Landlotov prsten, sem što ima dva otvora veličine 1 minute. U svetu se koriste dve varijante ovog testa. Originalni Plügerov test (Nemačka) ima srednju liniju kraću od gornje i donje baš kao kod velikog slova E. U SAD i Engleskoj se koristi Snellenov znak kod koga je srednja linija iste dužine kao i gornja i donja. Ova varijanta je fiziološki bliža minimum separabile, jer se skraćenjem srednje linije kod velikog slova E simbol približio minimum legibile, koji je veći.

4. Neki od najčešćih poremećaja i oboljenja koji dovode do smanjene oštrine vida, slabovidosti ili slepila

Kratkovidost / myopia – je poremećaj refrakcije (lomljenje, prelamanje), kod kojeg se paralelni svetlosni zraci, koji dolaze iz daljine, nakon prelamanja kroz rožnjaču i sočivo seku ispred mrežnjače u staklastom telu a, ne na žutoj mrlji gde bi trebalo. Tada je jačina prelomnih elemenata oka prejaka za datu dužinu oka. Na mrežnjači se stvaraju rasipni krugovi. Postoji aksijalna i prelomna miopija prema tome da li je uzrok veće oko ili prejak prelomni sistem oka. Češće se sreće aksijalna miopija kod koje je tokom razvoja oka došlo do njegovog rasta preko 24mm. Osnovni simptom kod miopije je nejasan vid na daljinu. Korekcija miopije se obavlja tako što se ispred oka stavi rasipno sočivo, koje zrake svetlosti rasipa tako da umesto ispred, padaju tačno na žutu mrlju na mrežnjači.
Dalekovidost / hypermetropia -je poremećaj refrakcije kod kojeg se paralelni svetlosni zraci seku iza mrežnjače, bez učešća akomodacije. Tada je jačina prelomnih elemenata preslaba za datu dužinu oka. Hipermetropija može biti aksijalna (prednje-zadnji dijametar oka manji od 24 mm) i prelomna (prelamanje svetlosnih zraka suviše slabo u odnosu na dužinu oka). Osobe sa ovim poremećajem ne vide jasno predmete ni blizu, ni iz daljine. Korekcija se obavlja tako što se ispred oka stavlja sabirno sočivo, koje će svetlosne zrake sabrati na žutoj mrlji na mrežnjači.
Astigmatizam / astigmatismus je poremećaj refrakcije kod kojeg usled nepravilno zakrivljene rožnjače dolazi do toga da se prelomljeni zraci svetlosti u oku ne sabiraju u samo jednoj tački na mrežnjači već se seku u u više njih. To dovodi do zamagljenog, nejasnog vida posmatranog predmeta, deformisane slike ili slova prilikom čitanja teksta. Astigmatizam može da se javi kao samostalno oboljenje ili može biti udružen sa miopijom ili hipermetropijom. Znaci astigmatizma su zamagljen vid, glavobolja, zamor, peckanje očiju kao i stiskanje očnih kapaka. Ovaj poremećaj otklanja se pomoću cilindričnih ili kontaktnih sočiva.
Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog sočiva u oku što dovodi do zamućenog vida. Najčešće nastaje u drugoj polovini života, ali može biti i urođena ili se javlja kao posledica drugih bolesti. Leči se isključivo hirurški (ultrazvučnom ili konvencionalnom operacijom).
Glaukom je naziv za grupu bolesti kod kojih dolazi do oštećenja očnog nerva, a u razvijenoj formi bolesti gubitka funkcije vida zbog povećanja očnog pritiska. Bolest godinama može proticati bez simptoma. Ukoliko se na vreme otkrije, može se uspešno kontrolisati i lečiti kapima ili po potrebi hirurški laserom ili konvencionalno.
Degeneracija makule (žute mrlje) može da se javi u više oblika, ali je najčešća forma vezana za populaciju koja stari i nosi naziv senilna degeneracija makule – Age Related Macular Deseases (ARMD). Ređe forme viđaju se u urođenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), ili kod visoke kratkovidosti. Makula strada i u nekim sistemskim ili infektivnim oboljenjima.
Dijabetička retinopatija je oštećenje retine koje nastaje kao posledica komplikacija dijabetesa. Ukoliko se ne leči može dovesti do slepila.
Ablacija retine je patološki proces kada dolazi do odlubljivanja slojeva retine od njenog pigmentog epitela. Češća je kod srednje i visoke kratkovidosti. Posebnu pažnju treba obratiti u slučaju nagle pojave bljeskova, većeg broja mušica i zamućenja dela očnog polja, kada se hitno treba javiti oftalmologu. Ukoliko se ne leči ablacije retine može dovesti do potpunog slepila.
Noćno slepilo / nyctalopia je nemogućnost da se dobro vidi noću ili potpuno slepilo u uslovima oslabljenog osvetljenja. Niktalopia nije bolest, već simptom nekoliko očnih bolesti, a takođe veoma često je prisutna kod nekorigovane kratkovidosti koja predstavlja refraktivnu anomaliju. Može postojati od rođenja ili nastati usled povrede oka ili neuhranjenosti (nedostatka vitamina A u ishrani). Opisuje se kao nemogućnost adaptacije vida na tamu.
Daltonizam je poremećaj prepoznavanja boja i nije oblik slepoće. Osobe koja pate od ovog poremećaja imaju poteškoća sa razlikovanjem određenih boja poput plave, žute, crvene ili zelene. Daltonizam je nasljedno stanje koje češće pogađa muški nego ženski pol. Sa problemima raspoznavanja boja susreće se oko 8% muškaraca i manje od 1% žena. Problem prepoznavanja crvene i zelene boje je najčešći oblik daltonizma. Ređi slučaj je nasljeđivanje nesposobnosti prepoznavanja plavih i žutih nijansa boje. Takav poremećaj pogađa u istom broju i muškarce i žene. Poznata su tri tipa daltonizma: protonopija – ne prepoznavanje crvene boje, deuteranopija – ne prepoznavanje zelene boje i tritanopija – ne prepoznavanje plave boje.

Nazad